Raditi u Beču

Šta je radni odnos/Arbeitsverhältnis?

Ako radite za nekoga, Vi ste u radnom odnosu. U tom slučaju ste zaposlena osoba/ Arbeitnehmer*in, koja radi za poslodavca/Arbeitgeber*in. Vodite računa o tome da pre početka radnog odnosa od poslodavca dobijete takozvanu „Dienstzettel“/potvrdu o zaposlenju ili ugovor o radu/Arbeitsvertrag.

U radnom ugovoru ili u potvrdi navedena su Vaša prava i obaveze, kao i prava i obaveze Vašeg poslodavca.

Šta je ugovor o radu/Arbeitsvertrag?

Ugovor o radu je pisani dokument. Kao zaposlena osoba trebalo bi da ga dobro pročitate. Ako niste zadovoljni nekom tačkom ugovora, to trebate da raspravite s poslodavcem odmah, najbolje pre početka rada. 

Kolektivni ugovor/Kollektivvertrag

Kolektivni ugovor/Kollektivvertrag (KV) predstavlja pisani sporazum između predstavnika zaposlenih/sindikata i predstavnika udruženja poslodavaca. U njemu su regulisana prava i obaveze zaposlenih u branši za koju ugovor važi. 

5 najvažnijih odredbi kolektivnog ugovora:

1. normalno radno vreme: dnevno i nedeljno 
2. rokovi prilikom davanja otkaza 
3. prekovremeni sati i način njihovog isplaćivanja/konzumiranja, dodaci za službu vikendom i praznikom
4. platna šema/Gehaltsschema, najniža plata, napredovanje
5. primanje dodatnih plata za Božić i godišnji odmor
    

Početak radnog odnosa i tačna delatnost

U svakom radnom ugovoru stoji datum zasnivanja radnog odnosa. Svaka zaposlena osoba je od prvog dana radnog odnosa prijavljena Zavodu za socijalno i zdravstveno osiguranje (npr. Österreichische Gesundheitskasse/ÖGK). Njoj se prvog dana na poslu predaje kopija obavljene prijave.
U ugovoru o radu opisane su Vaše konkretne delatnosti. U njemu piše koji se kolektivni ugovor primenjuje i koji zakoni važe za taj ugovor.

Mesto rada i radno vreme/Arbeitsort, Arbeitszeit 

Der Arbeitsort je mesto na kojem obavljate svoje radne zadatke.

U ugovoru o radu stoji normalno radno vreme: kada i po koliko sati nedeljno radite. Ugovor može sadržati i pravila o prekovremenim satima/Überstunden.

 Normalno radno vreme u Austriji iznosi 40 sati nedeljno. U nekim branšama ili firmama važe druga normalna radna vremena (npr. 38,5 ili 39 sati). Dnevno radno vreme ne sme prelaziti 12, a nedeljno 60 sati.

Teilzeitarbeit znači da nedeljno radite manje od predviđenog normalnog radnog vremena.

U Austriji postoje zakonski regulisane pauze. Ako radite više od 6 sati, morate imati pola sata pauze.

Šta su prekovremeni sati/Überstunden?

Ukoliko radite duže od normalnog dnevnog (npr. 8 sati) ili nedeljnog radnog vremena (npr. 40 sati) Vi ostvarujete prekovremene sate/Überstunden. Njih Vam mora i naložiti i odobriti Vaš poslodavac. S poslodavcem možete ugovoriti da li će Vam ih isplaćivati ili će Vam ih vraćati kao slobodno vreme/Zeitausgleich. 

Plata/Entgelt

Za svoj rad Vi dobijate Gehalt (kao službenik), odnosno Lohn (kao radnik), što su dva naziva za platu. Uz to u kolektivnom ugovoru za Vašu branšu mogu biti ugovoreni i određeni dodaci na osnovnu platu/Zulagen, Zuschläge. Onda se Vaš celokupni prihod naziva „Entgelt“. U ugovoru o radu, odnosno u tarifnom pravilniku piše koliku platu dobijate za svoj posao i kog datuma Vam se ona isplaćuje.

Ukoliko zarađujete više od tzv. Geringfügigkeitsgrenze (granica zarade do koje se ne plaćaju doprinosi), Vi ste na osnovu radnog odnosa automatski potpuno osigurani. To znači da imate zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i da ste osigurani u slučaju nesreće na radu i nezaposlenosti. Ako zarađujete ispod gornje granice, osigurani ste samo u slučaju nesreće na radu. 

Na kraju meseca poslodavac Vam mora dati obračun plate/Lohn- bzw. Gehaltsabrechnung. Tu možete videti kolika Vam je bruto-plata, koliko Vam je oduzeto na osnovu zakonskih doprinosa (socijalnog osiguranja i poreza na platu) i koliko Vam je neto isplaćeno. 

Godišnji odmor/Urlaub

Kao zaposlena osoba Vi imate pravo na pet nedelja plaćenog odmora/Urlaub godišnje. Odsustvovanje zbog odmora morate u svakom slučaju da ugovorite sa svojim poslodavcem. 

Bolovanje/Krankenstand

Ukoliko se razbolite ili doživite neku nezgodu, to morate neodložno javiti poslodavcu, a u firmu trebate poslati potvrdu o bolovanju/Krankenbestätigung. Za jedno određeno vreme provedeno na bolovanju, sleduje Vam i dalje puna plata. 

Odsustvo za negu/Pflegefreistellung

Ako Vam se razboli član porodice s kojim živite u istom domaćinstvu ili mu je potrebna nega, Vi možete jednu sedmicu tokom godine dobiti takozvano odsustvo za negu/Pflegefreistellung. Ako Vam je dete mlađe od 12 godina, sleduje Vam još jedna dodatna nedelja za negu, tako da maksimum iznosi dve sedmice godišnje. 

Radni odnos se može okončati otkazom ili otpuštanjem. 

Otkaz/Kündigung

Otkaz/Kündigung može dati zaposlena osoba ili ga može izreći poslodavac. On označava jednostranu izjavu jednog od ugovornih partnera da je radni odnos okončan. Uredni otkaz podrazumeva određeni otkazni rok/Kündigungsfrist i termin završetka radnog odnosa/ Kündigungstermin, koji ne zavise od dogovora poslodavca i zaposlenog. Otkaz obe strane mogu izreći u svako doba i bez navođenja razloga: pismeno, usmeno, SMS-om, E-Mail-om, WhatsApp-om, nekom drugom službom za kratke poruke ili fax-om. Otkaz se zaposlenom može dati i tokom odmora ili bolovanja. 

Otpuštanje/Entlassung

Vanredno okončavanje radnog odnosa sledi otpuštanjem zaposlenog ili njegovim istupanjem iz radnog odnosa/Entlassung, Austritt. Za otpuštanje mora postojati neki zakonski osnov, odnosno razlog. U tom slučaju se radni odnos okončava momentalno. 

U slučaju okončavanja radnog odnosa, obratite se  Arbeitsmarktservice-u (AMS). Tamo se prijavljujete kao lice koje traži posao/arbeitsuchend i podnosite zahtev za primanje novčane pomoći za nezaposlene/Arbeitslosengeld. AMS posle podnošenja zahteva proverava imate li pravo na ovu pomoć. Zavod Vam pomaže i u traganju za novim radnim mestom/Arbeitsuche i upućuje Vas u slučaju potrebe na neki od kurseva za dalje obrazovanje/Weiterbildung.

Da biste mogli koristiti pomoć AMS-a, Vi morate biti nezaposleni, sposobni i voljni za rad, odnosno stajati na raspolaganju (arbeitslos, arbeitsfähig, verfügbar, arbeitswillig). To znači da morate biti zdravi  (ne na bolovanju), boraviti u Austriji i biti spremni da u svako doba prihvatite novo radno mesto.  

Za vreme primanja novčane pomoći, Vi ste automatski zdravstveno i penzijski osigurani i imate osiguranje u slučaju nezgode. 

Zaposlene osobe mogu se obratiti Radničkoj komori Beča Arbeiterkammer Wien(AK) kako bi dobile besplatne informacije i pomoć. Članovi sindikata/Gewerkschaft imaju pravo na njihovo savetovanje. Privatni preduzimači su članovi Privredne komore Beča/ Wirtschaftskammer Wien i mogu se njoj obratiti za savete i obaveštenja.